Malo ličnija priča

Volim da biram i veoma sam izbirljiva. Ne tražim savršenstvo, ali težim ka najboljem. Ukalupljenost mi smeta, takodje i amaterizam. Ne volim kada se radi, znate onako “ofrlje”. Volim posvećenost, volim kada vidim da je neko odlučan u svojim postupcima, kada stoji iza onoga što radi, a tako i govori. Naročito, ne volim da čitam između redova, da se naprežem da shvatim da možda nije neka obmana, sitna prevara, zamka.  Volim kada je sve jasno, pošteno, otvoreno, kvalitetno. I, znam da nisam usamljena u tome što ne volim/volim. Prepoznajemo se, zar ne? 

I kao majka, sve ove godine, trudim se da budem veoma angažovana i odgovorna u izboru pravih aktivnosti za svoju decu. Kroz čitavo njihovo odrastanje nizale su se najrazličitije moguće aktivnosti I kursevi (razni sportovi, muzika, jezici), ali ono što je konstanta, I ono od čega ne odustajem jeste:

1) sve može da bude sjajno, perfektno, ali ako ne postoji onaj lični momenat, da znam da se neko mojim detetom bavi, da je posvećen, da mu je stalo, da moje dete nije samo jedno u nizu, onda je taj “projekat” za mene, i sve nas u porodici, osudjen na neuspeh;

2) očekujem jasan i transparentan ugovor: šta ja tačno plaćam, kada plaćam, šta sve ulazi u cenu onoga što plaćam, šta ne ulazi, kada su neradni dani, a kada su radni dani, šta u slučaju dužeg odsustvovanja;

3) očekujem povratnu informaciju, tzv. Feedback – napredak, na šta da se obrati pažnja, gde može još bolje;

4) želim da budem uključena kao roditelj;

5) konačno, ali podjednako važno, želim kvalitet i profesionalizam ljudi kojima poveravam svoju decu.

I tako se moji privatni i profesionalni standardi potpuno prepliću. To je sve ono što daje pečat mom StarLand-u. Kada kažem #lični pristup, #fokusnadetetu, #kvalitet, #posvećenost, #profesionalizam, to je to. 

Avgust nam polako curi, najavljuje septembar, vreme je da donesemo dobre i prave odluke.

StarLand centar u Belvilu, Novi Beograd – kursevi engleskog i nemačkog za decu do 14 godina.

Tatjana Joksimović

StarLand jezički centar

www.starlandcentar.com

Tuga u Minjinim očima - Zašto?

 

Rastužila me je tuga u Minjinim očima.

Minja ide u 4. razred, zapravo, završava ga jer 24. juna je kraj, veliko finale i opraštanje od voljenog učitelja koji posle turbulentne 4 godine ispraća svoju generaciju, svoje učenike.

Minju dugo poznajem, družimo se na našem engleskom u StarLand-u punih osam godina (došla je sa svoje 3 godinice), izrasta u divnu, čestitu, čistu, lepo vaspitanu devojčicu. Voli da peva, a takav je i njen engleski, kao pesma – veoma je talentovana. Tako brzo memoriše tekstove, voli da glumi.

Pre nekoliko dana došla je na engleski koji uvek počinjemo razmenom informacija, šta se važno desilo od prethodnog vidjenja. Sa nama je imala da podeli tužnu vest da se završna predstava na kraju IV razreda, koju su spremali unazad mesecima, ipak, neće održati. Od 30-oro dece iz odeljanja  na probama ne bude više od polovine. Na poslednjoj probi na kojoj ih je bilo svega 8-oro pozvala je druga koji je trebalo da bude tamo, i pitala gde je, na šta je dobila odgovor „baš me je briga za predstavu“. Umesto predstave u kojoj je trebalo da učestvuju svi, imaće izvedbu nekoliko učenika koji idu u muzičku školu, pa će na poluraštimovanom školskom klaviru odsvirati ponešto, neko će nešto da otpeva, i to je to. Tužna je Minja, uložila je puno u tu predstavu, mnogo puta je pominjala kako jedva čeka, utoliko više što se dan priredbe poklapa sa njenim rodjendanom.

Žao mi je i saosećam sa Minjom, sa učiteljem, i svom decom koja su uskraćena za očekivanu priredbu. Iz nekog razloga osećam potrebu da ovo podelim, gde smo zakazali? Šta je sa roditeljima, gde smo, zašto se ne potrudimo više da našoj deci ukažemo na prave, istinske vrednosti? Nije dovoljno što decu razvozimo sa aktivnosti na aktivnost, gde je nestala priča, za koje se to vrednosti mi zalažemo?

Poznajući Minju, peti razred će za nju biti, baš kao i njen engleski, pesma. Poznajući učitelja iz Minjine priče, dugo će osećati čemer zbog ovakve završnice, a poznajući sebe – znam da ću Minji uvek davati vetar u ledja.

Tatjana Joksimović

StarLand jezički centar

www.starlandcentar.com

SAMO JE IME DRUGO

---

Sve je onako kako zaista jeste, istinito, osim imena – ovde sam ga nazvala Nemanja. Imam veliku potrebu da pišem o Nemanji, jer takvih dečaka je danas, čini mi se, malo.  Dugo ga poznajem, godinama se družimo u StarLand-u na engleskom, trenutno je 7. razred u školi. Presrećna sam što pratim odrastanje i stasavanje mladog čoveka od stava i integriteta. Nemanja se ne uklapa u kalupe, teško ga je „primorati“ da sluša, u školi je onako, prodje nekako, ume da se izvuče, nadje on neki način. Neće Nemanja da buba definicije, izuzetke od pravila, neće da uči za ocenu, on će istraživati ono što ga zanima, a njegova interesovanja sežu duboko i visoko, verujte – baš visoko.

Kasnio je jednom na čas – uspavao se jer je noć pre toga ostao do kasno pošto je gledao „Kuma 3". Nemanja nema ni TikTok, ni Instagram, - „ne znam ja to da koristim“, kaže on i sleže ramenima. Ne interesuje ga. Čita Vinetua. Mobilni telefon mu služi da se javi, i tu svaka druga funkcija prestaje. Uvek donose nešto na naše časove, kada je Nemanja tu, znamo da ćemo slušati o najnovijim avanturama, vrlo često i sa težim posledicama. Istražuje, pomera granice, dečak sa beogradskog asfalta koji po novobeogradskim blokovima pronalazi rupe u koje upada, jednom je upao u Savu, jednom je zadobio dublju posekotinu na glavi pa je išao ušivanje. I nikada ne staje, neumoran je, nikada nije u zoni komfora, dodje na čas mokar od kiše, promrzlih prstiju jer, naravno da je zaboravio rukavice, a usput je pravio grudve. Dolazi u StarLand sam, iz Bloka. I tako godinama, svrati i do pekare po doručak, tako da sve obavi. Pričamo na času o svemu. Njegova širina je nepregledna, i srce mi je uvek puno, ne radi se tu samo o engleskom jeziku, ono što je meni važno jeste da taj mladi čovek ostane nesputan, nepotkresanih krila.

Neuredno i nečitko piše. Nema vremena da se bavi rukopisom, jedno misli, a ruka ide nekim drugim tokom😊 U par navrata, na našim testovima, namerno sam ostavila nepregledane neke celine, ne bih li ga „naučila pameti“, za njegovo dobro. Nema uvek peticu iz engleskog u školi. Poznajući Nemanju, teško da će on uraditi kontrolini „po JUS-u“, ali kako da Vam objasnim – to je tako malo bitno. Znate kako ovaj mladi čovek ispoljava svoje stavove na engleskom jeziku? Misli, nesputano. Povezuje, sve je logično, a i nelogično😊  I tako, Nemanja mora da zna da ceni ono što ima u sebi, kada ga drugi sputaju, i ako ne ide onako kako se to očekuje, mora da ustane, da se uspravi i da nastavi da stremi visoko. Srećna sam što radim sa divnim i posebnim mladim ljudima. Moja misija, ja to tako vidim, jeste da ih guram, da ih motivišem, da im dajem snagu da istraju, probiju svoje granice. Nije to samo engleski, nikada i nije bio samo engleski...

Tatjana Joksimović

StarLand jezički centar

www.starlandcentar.com

U SUSRET NOVOJ ŠKOLSKOJ GODINI - NEKA VEĆ JEDNOM KRENE

Više nego ikada do sada, radujem se predstojećoj školskoj godini. Neka već jednom krene. Željno iščekujem da deca krenu u školu, da nastave sa svojim aktivnostima, da se druže sa svojim drugarima, da budu u živom kontaktu sa svojim nastavnicima. Kao mama dvoje dece jasno vidim koliko su zakinuti, koliko su hendikepirani, prosto – zaustavljeni onda kada su bili u punom zaletu. Sve je, nekako, izgledalo kao neka improvizacija u kojoj se neko bolje snašao, neko baš i ne.

Profesionalno, u prethodnoj godini trudila sam se da na svojim časovima dam i više od maksimuma, kako bi deca koja dolaze na moje časove zadržala svoj osmeh i pronalazila u našim druženjima oazu u kojoj vlada optimizam. Deci ne možemo i ne smemo da uskratimo znanje, osmeh, pozitivan stav. Bilo je momenata kada sam bila baš tužna i gutala u sebi gorčinu što su nam se naši najmlađi otuđili jedni od drugih, sklanjali jedni od drugih (ne daj Bože da neko kine, zakašlje se – strah, komešanje,...), bila sam tužna kada je dobri dečak preko puta mene počeo da lomi olovke, a na pitanje zašto to radi, odgovorio je potpuno iskreno i sa suzama u očima da tužan jer mu nije došao drug (koga inače, zbog svih mogućih ograničenja kretanja ne vidja). Bilo je različitih situacija, ali sam znala da moram da budem jaka i da deci dajem znanje i vetar u ledja. OPTIMIZAM. Jer to deci znači, to je snaga.

I sada, pred sam početak nove školske godine, želim da verujem da mi možemo da se vratimo tamo gde smo stali, da moramo da se vratimo tamo gde smo stali i da nastavimo dalje. Zbog nas i zbog naših najmilijih.  Ja verujem i ja sam optimista, i hajde već jednom da krenemo svi zajedno natrag u našu školu. Neka nam je srećan novi početak:)

***

Tatjana Joksimović

StarLand jezički centar

www.starlandcentar.com

0640848362

IZ INTERVJUA SA STELLA POLARE - ZNAČAJ UČENJA ENGLESKOG JEZIKA I JOŠ PONEŠTO

 

Bila mi je čast i zadovoljstvo što sam u veoma prijatnom intervjuu razgovarala sa Stella polare o tome kako iz svog ugla vidim značaj i učenje engleskog jezika kod nas. Intervju možete pročitati na linku:

Intervju za Stella Polare

PREPREKA NIJE NESAVLADIVA

Novo, do sada nevidjeno iskustvo za svakog od nas pojedinačno. Za čitavo čovečanstvo. Čudan je osećaj da, gotovo preko noći naš normalan život, uobičajene aktivnosti, rutuali, planovi – sve to tako iznenada može da se promeni, i da se svi zajedno nađemo u situaciji da shvatimo kako je sve relativno i kako stvari ne zavise od nas. Stvari koje su na tom nekom globalnom, velikom planu sigurno ne, ali naš mikro svet i umeće življenja na malom, svedenom prostoru, u potpuno i vanredno ograničenim okolnostima itekako funkcionišu, naučili smo kako da izvučemo maksimum iz onoga što nam je dato, ili oduzeto, postali smo pravi majstori u prilagodjavanju novim okolnostima. Naučili smo da je mala stvar, u stvari – velika stvar, da je sitnica, zapravo nešto što ima svoje suštinsko značenje i težinu, shvatili smo da je naš mikro-svet centar iz koga sve potiče i biva, i dobili neku novu snagu i energiju da tek sada mi možemo, da smo tek sada jaki, da smo tek sada naučili zašto je moralo da se desi nešto ovako krupno, istorijsko, da bismo se osvestili i shvatili da je suština i sva lepota u onim malim, običnim stvarima, u ljudima koji nas okružuju.

Još uvek nemam osećaj da mogu da kažem kako eto, sada zatvaramo jedno posebno poglavlje, i krećemo da ispisujemo neke nove stranice, sve je kao na vrhovima prstiju, polako, oprezno . Medjutim, sigurno mogu da kažem da smo uspeli da se dočekamo i da obezbedimo kontinuitet i u novim, izmenjenim okolnostima uspostavili novi režim, koji gle čuda, funkcioniše, radi lepo, i upravo u ovom novom režimu otkrivamo neke nove detalje i sve dobija drugačiju dimenziju. Mozaik nastavlja da se slaže.

Ta nedelja, 15. mart bila je otrežnjenje i povod da moramo da se prilagodimo brzo, ali i  kvalitetno, i da deci ne uskratimo mogućnost da dalje napreduju i da se druže i vidjaju sa svojim drugarima, ovoga puta virtuelno. Uspostavili smo sistem koji funkcioniše, naši časovi engleskog postali su nešto što se očekuje i u čemu svi uživamo. Vidimo se, gledamo se, pričamo, razmenjujemo iskustva, učimo, komentarišemo situaciju, smejemo se. I to je ta misija koja mi je bila vodilja – dečji smeh ne sme da zamre, niko i ništa ne može da zaustavi njihov razvoj, usavršavanje, učenje.  Opstajemo, opstali smo, idemo dalje. Kakva lekcija!

Tatjana Joksimović

StarLand jezički centar

www.starlandcentar.com

0640848362

                                                                     

STRPLJENJE I PREPOZNAVANJE POTENCIJALA KOD DECE

STRPLJENJE I PREPOZNAVANJE POTENCIJALA KOD DECE

Kada se setim malene Tijane, našeg prvog sustreta i našeg kasnijeg višegodišnjeg druženja u StarLand-u, obuzme me toplina i osećanje čiste sreće.

Tijana je bila malena, snebiljiva devojčica, imala je nepune 3 godine. Došla je u StarLand u pratnji svoje mame. Da probamo. Da vidimo kako to izgleda na času, da li će se Tijana uklopiti. Bila je preslatka, ali sve vreme uz mamu, nikako nije želela da se odvoji. Naš čas je bio naše prvo upoznavanje, rezervisano samo za Tijanu i  mamu. Zamolila sam mamu da bude sa nama, štaviše, Tijana je bila ušuškana u mamino meko krilo, dok smo se nas dve (Tijana I ja upoznavale). Sramežljivo je pogled skretala, krila se kod mame, ali nekako sam videla da sve vreme sluša i prati ono što joj govorim, nekako sam u njenim okicama videla odgovore na moja pitanja. To je bilo neobavezno upoznavanje, i možda je mama bila skeptična, ali ja sam je zamolila da dovede ćerkicu još jednom, pa još jednom,  da ne odustajemo, pa da onda shvatimo da li je previše rano ili baš pravi momenat da se upustimo u našu StarLand avanturu. I sledeći put smo se videle jedan na jedan, Tijanica još uvek u maminom krilu, ali ovoga puta krenula je naša komunikacija. Pratila je šta govorim, shvatala je šta govorim, a onda je počela polako, I dalje snebivajući se, da učestvuje, da mi daje povratnu informaciju, klimne glavom, odmahne glavom, pokaže prstom na boju koju izgovorim, pronadje sakriveno, pokaže šta nedostaje…. Dopalo joj se, jako sam zavolela Tijanu.

Onda je krenula da dolazi na grupne časove. Mama je još uvek bila tu negde, prisutna u odeljku za roditelje, tako da je malena devojčica bila sigurna da je mama tu.  A onda, kada je došao i taj momenat, mama se potpuno udaljila, što više za Tijanu nije bio nikakav problem. Na svaki sledeći naš čas dolazila je trčeći, kikoćući se, ozarena. Otkrila sam u Tijani divan talenat, muzikalnost, sa velikom lakoćom je usvajala, prihvatala čitave konstrukcije, pevala glasno. Postala je pravi zvrk.  Toliko se oslobodila, tako je samouvereno vladala materijom. Družile smo se pune četiri godine. U StarLand-u je počela I da piše, čita.

Preselila se sa roditeljima, odselila iz Srbije. Ostala sam u kontaktu sa roditeljima preko drušvenih mreža. Raduje me kada vidim kako u novoj sredini napreduje, pohadjajući školu na engleskom jeziku. Kad god dodje u Beograd, obavezno svrati u StarLand da se vidimo i ispričamo.

Šta je suština? Treba dati šansu, ne treba odustajati pre vremena. Često nismo dovoljno strpljivi, želimo da se stvari brzo odvijaju. A to nije moguće – strpljene, vera, istrajnost. Ništa ne dolazi preko noći. Osim roditelja, ključnu ulogu imaju upravo nastavnici i treneri, koji treba da prepoznaju potencijal i način da dete motivišu da svoj potencijal i ostvari.

Tatjana Joksimović

StarLand jezički centar
www.starlandcentar.com
0640848362

Add caption