IZ INTERVJUA SA STELLA POLARE - ZNAČAJ UČENJA ENGLESKOG JEZIKA I JOŠ PONEŠTO

 

Bila mi je čast i zadovoljstvo što sam u veoma prijatnom intervjuu razgovarala sa Stella polare o tome kako iz svog ugla vidim značaj i učenje engleskog jezika kod nas. Intervju možete pročitati na linku:

Intervju za Stella Polare

PREPREKA NIJE NESAVLADIVA

Novo, do sada nevidjeno iskustvo za svakog od nas pojedinačno. Za čitavo čovečanstvo. Čudan je osećaj da, gotovo preko noći naš normalan život, uobičajene aktivnosti, rutuali, planovi – sve to tako iznenada može da se promeni, i da se svi zajedno nađemo u situaciji da shvatimo kako je sve relativno i kako stvari ne zavise od nas. Stvari koje su na tom nekom globalnom, velikom planu sigurno ne, ali naš mikro svet i umeće življenja na malom, svedenom prostoru, u potpuno i vanredno ograničenim okolnostima itekako funkcionišu, naučili smo kako da izvučemo maksimum iz onoga što nam je dato, ili oduzeto, postali smo pravi majstori u prilagodjavanju novim okolnostima. Naučili smo da je mala stvar, u stvari – velika stvar, da je sitnica, zapravo nešto što ima svoje suštinsko značenje i težinu, shvatili smo da je naš mikro-svet centar iz koga sve potiče i biva, i dobili neku novu snagu i energiju da tek sada mi možemo, da smo tek sada jaki, da smo tek sada naučili zašto je moralo da se desi nešto ovako krupno, istorijsko, da bismo se osvestili i shvatili da je suština i sva lepota u onim malim, običnim stvarima, u ljudima koji nas okružuju.

Još uvek nemam osećaj da mogu da kažem kako eto, sada zatvaramo jedno posebno poglavlje, i krećemo da ispisujemo neke nove stranice, sve je kao na vrhovima prstiju, polako, oprezno . Medjutim, sigurno mogu da kažem da smo uspeli da se dočekamo i da obezbedimo kontinuitet i u novim, izmenjenim okolnostima uspostavili novi režim, koji gle čuda, funkcioniše, radi lepo, i upravo u ovom novom režimu otkrivamo neke nove detalje i sve dobija drugačiju dimenziju. Mozaik nastavlja da se slaže.

Ta nedelja, 15. mart bila je otrežnjenje i povod da moramo da se prilagodimo brzo, ali i  kvalitetno, i da deci ne uskratimo mogućnost da dalje napreduju i da se druže i vidjaju sa svojim drugarima, ovoga puta virtuelno. Uspostavili smo sistem koji funkcioniše, naši časovi engleskog postali su nešto što se očekuje i u čemu svi uživamo. Vidimo se, gledamo se, pričamo, razmenjujemo iskustva, učimo, komentarišemo situaciju, smejemo se. I to je ta misija koja mi je bila vodilja – dečji smeh ne sme da zamre, niko i ništa ne može da zaustavi njihov razvoj, usavršavanje, učenje.  Opstajemo, opstali smo, idemo dalje. Kakva lekcija!

Tatjana Joksimović

StarLand jezički centar

www.starlandcentar.com

0640848362

                                                                     

STRPLJENJE I PREPOZNAVANJE POTENCIJALA KOD DECE

STRPLJENJE I PREPOZNAVANJE POTENCIJALA KOD DECE

Kada se setim malene Tijane, našeg prvog sustreta i našeg kasnijeg višegodišnjeg druženja u StarLand-u, obuzme me toplina i osećanje čiste sreće.

Tijana je bila malena, snebiljiva devojčica, imala je nepune 3 godine. Došla je u StarLand u pratnji svoje mame. Da probamo. Da vidimo kako to izgleda na času, da li će se Tijana uklopiti. Bila je preslatka, ali sve vreme uz mamu, nikako nije želela da se odvoji. Naš čas je bio naše prvo upoznavanje, rezervisano samo za Tijanu i  mamu. Zamolila sam mamu da bude sa nama, štaviše, Tijana je bila ušuškana u mamino meko krilo, dok smo se nas dve (Tijana I ja upoznavale). Sramežljivo je pogled skretala, krila se kod mame, ali nekako sam videla da sve vreme sluša i prati ono što joj govorim, nekako sam u njenim okicama videla odgovore na moja pitanja. To je bilo neobavezno upoznavanje, i možda je mama bila skeptična, ali ja sam je zamolila da dovede ćerkicu još jednom, pa još jednom,  da ne odustajemo, pa da onda shvatimo da li je previše rano ili baš pravi momenat da se upustimo u našu StarLand avanturu. I sledeći put smo se videle jedan na jedan, Tijanica još uvek u maminom krilu, ali ovoga puta krenula je naša komunikacija. Pratila je šta govorim, shvatala je šta govorim, a onda je počela polako, I dalje snebivajući se, da učestvuje, da mi daje povratnu informaciju, klimne glavom, odmahne glavom, pokaže prstom na boju koju izgovorim, pronadje sakriveno, pokaže šta nedostaje…. Dopalo joj se, jako sam zavolela Tijanu.

Onda je krenula da dolazi na grupne časove. Mama je još uvek bila tu negde, prisutna u odeljku za roditelje, tako da je malena devojčica bila sigurna da je mama tu.  A onda, kada je došao i taj momenat, mama se potpuno udaljila, što više za Tijanu nije bio nikakav problem. Na svaki sledeći naš čas dolazila je trčeći, kikoćući se, ozarena. Otkrila sam u Tijani divan talenat, muzikalnost, sa velikom lakoćom je usvajala, prihvatala čitave konstrukcije, pevala glasno. Postala je pravi zvrk.  Toliko se oslobodila, tako je samouvereno vladala materijom. Družile smo se pune četiri godine. U StarLand-u je počela I da piše, čita.

Preselila se sa roditeljima, odselila iz Srbije. Ostala sam u kontaktu sa roditeljima preko drušvenih mreža. Raduje me kada vidim kako u novoj sredini napreduje, pohadjajući školu na engleskom jeziku. Kad god dodje u Beograd, obavezno svrati u StarLand da se vidimo i ispričamo.

Šta je suština? Treba dati šansu, ne treba odustajati pre vremena. Često nismo dovoljno strpljivi, želimo da se stvari brzo odvijaju. A to nije moguće – strpljene, vera, istrajnost. Ništa ne dolazi preko noći. Osim roditelja, ključnu ulogu imaju upravo nastavnici i treneri, koji treba da prepoznaju potencijal i način da dete motivišu da svoj potencijal i ostvari.

Tatjana Joksimović

StarLand jezički centar
www.starlandcentar.com
0640848362

Add caption