Rastužila me je tuga u Minjinim očima.
Minja ide u 4. razred, zapravo, završava ga jer 24. juna je kraj,
veliko finale i opraštanje od voljenog učitelja koji posle turbulentne 4 godine
ispraća svoju generaciju, svoje učenike.
Minju dugo poznajem, družimo se na našem engleskom u StarLand-u punih
osam godina (došla je sa svoje 3 godinice), izrasta u divnu, čestitu, čistu,
lepo vaspitanu devojčicu. Voli da peva, a takav je i njen engleski, kao pesma –
veoma je talentovana. Tako brzo memoriše tekstove, voli da glumi.
Pre nekoliko dana došla je na engleski koji uvek počinjemo razmenom
informacija, šta se važno desilo od prethodnog vidjenja. Sa nama je imala da
podeli tužnu vest da se završna predstava na kraju IV razreda, koju su spremali
unazad mesecima, ipak, neće održati. Od 30-oro dece iz odeljanja na probama ne bude više od polovine. Na poslednjoj
probi na kojoj ih je bilo svega 8-oro pozvala je druga koji je trebalo da bude
tamo, i pitala gde je, na šta je dobila odgovor „baš me je briga za predstavu“.
Umesto predstave u kojoj je trebalo da učestvuju svi, imaće izvedbu nekoliko
učenika koji idu u muzičku školu, pa će na poluraštimovanom školskom klaviru
odsvirati ponešto, neko će nešto da otpeva, i to je to. Tužna je Minja, uložila
je puno u tu predstavu, mnogo puta je pominjala kako jedva čeka, utoliko više
što se dan priredbe poklapa sa njenim rodjendanom.
Žao mi je i saosećam sa Minjom, sa učiteljem, i svom decom koja su
uskraćena za očekivanu priredbu. Iz nekog razloga osećam potrebu da ovo podelim,
gde smo zakazali? Šta je sa roditeljima, gde smo, zašto se ne potrudimo više da
našoj deci ukažemo na prave, istinske vrednosti? Nije dovoljno što decu razvozimo
sa aktivnosti na aktivnost, gde je nestala priča, za koje se to vrednosti mi
zalažemo?
Poznajući Minju, peti razred će za nju biti, baš kao i njen
engleski, pesma. Poznajući učitelja iz Minjine priče, dugo će osećati čemer zbog
ovakve završnice, a poznajući sebe – znam da ću Minji uvek davati vetar u ledja.
Tatjana Joksimović
StarLand jezički centar
