STRPLJENJE I PREPOZNAVANJE POTENCIJALA KOD DECE
Kada se setim malene Tijane,
našeg prvog sustreta i našeg kasnijeg višegodišnjeg druženja u StarLand-u,
obuzme me toplina i osećanje čiste sreće.
Tijana je bila malena, snebiljiva devojčica, imala je nepune 3 godine. Došla je u StarLand u pratnji svoje mame. Da probamo. Da vidimo kako to izgleda na času, da li će se Tijana uklopiti. Bila je preslatka, ali sve vreme uz mamu, nikako nije želela da se odvoji. Naš čas je bio naše prvo upoznavanje, rezervisano samo za Tijanu i mamu. Zamolila sam mamu da bude sa nama, štaviše, Tijana je bila ušuškana u mamino meko krilo, dok smo se nas dve (Tijana I ja upoznavale). Sramežljivo je pogled skretala, krila se kod mame, ali nekako sam videla da sve vreme sluša i prati ono što joj govorim, nekako sam u njenim okicama videla odgovore na moja pitanja. To je bilo neobavezno upoznavanje, i možda je mama bila skeptična, ali ja sam je zamolila da dovede ćerkicu još jednom, pa još jednom, da ne odustajemo, pa da onda shvatimo da li je previše rano ili baš pravi momenat da se upustimo u našu StarLand avanturu. I sledeći put smo se videle jedan na jedan, Tijanica još uvek u maminom krilu, ali ovoga puta krenula je naša komunikacija. Pratila je šta govorim, shvatala je šta govorim, a onda je počela polako, I dalje snebivajući se, da učestvuje, da mi daje povratnu informaciju, klimne glavom, odmahne glavom, pokaže prstom na boju koju izgovorim, pronadje sakriveno, pokaže šta nedostaje…. Dopalo joj se, jako sam zavolela Tijanu.
Tijana je bila malena, snebiljiva devojčica, imala je nepune 3 godine. Došla je u StarLand u pratnji svoje mame. Da probamo. Da vidimo kako to izgleda na času, da li će se Tijana uklopiti. Bila je preslatka, ali sve vreme uz mamu, nikako nije želela da se odvoji. Naš čas je bio naše prvo upoznavanje, rezervisano samo za Tijanu i mamu. Zamolila sam mamu da bude sa nama, štaviše, Tijana je bila ušuškana u mamino meko krilo, dok smo se nas dve (Tijana I ja upoznavale). Sramežljivo je pogled skretala, krila se kod mame, ali nekako sam videla da sve vreme sluša i prati ono što joj govorim, nekako sam u njenim okicama videla odgovore na moja pitanja. To je bilo neobavezno upoznavanje, i možda je mama bila skeptična, ali ja sam je zamolila da dovede ćerkicu još jednom, pa još jednom, da ne odustajemo, pa da onda shvatimo da li je previše rano ili baš pravi momenat da se upustimo u našu StarLand avanturu. I sledeći put smo se videle jedan na jedan, Tijanica još uvek u maminom krilu, ali ovoga puta krenula je naša komunikacija. Pratila je šta govorim, shvatala je šta govorim, a onda je počela polako, I dalje snebivajući se, da učestvuje, da mi daje povratnu informaciju, klimne glavom, odmahne glavom, pokaže prstom na boju koju izgovorim, pronadje sakriveno, pokaže šta nedostaje…. Dopalo joj se, jako sam zavolela Tijanu.
Preselila se sa roditeljima, odselila iz Srbije. Ostala sam u kontaktu sa roditeljima preko drušvenih mreža. Raduje me kada vidim kako u novoj sredini napreduje, pohadjajući školu na engleskom jeziku. Kad god dodje u Beograd, obavezno svrati u StarLand da se vidimo i ispričamo.
Šta je suština? Treba dati šansu,
ne treba odustajati pre vremena. Često nismo dovoljno strpljivi, želimo da se
stvari brzo odvijaju. A to nije moguće – strpljene, vera, istrajnost. Ništa ne
dolazi preko noći. Osim roditelja, ključnu ulogu imaju upravo nastavnici i
treneri, koji treba da prepoznaju potencijal i način da dete motivišu da svoj
potencijal i ostvari.