 |
Novo, do sada nevidjeno iskustvo za
svakog od nas pojedinačno. Za čitavo čovečanstvo. Čudan je osećaj da, gotovo
preko noći naš normalan život, uobičajene aktivnosti, rutuali, planovi – sve to
tako iznenada može da se promeni, i da se svi zajedno nađemo u situaciji da
shvatimo kako je sve relativno i kako stvari ne zavise od nas. Stvari koje su
na tom nekom globalnom, velikom planu sigurno ne, ali naš mikro svet i umeće
življenja na malom, svedenom prostoru, u potpuno i vanredno ograničenim
okolnostima itekako funkcionišu, naučili smo kako da izvučemo maksimum iz onoga
što nam je dato, ili oduzeto, postali smo pravi majstori u prilagodjavanju
novim okolnostima. Naučili smo da je mala stvar, u stvari – velika stvar, da je
sitnica, zapravo nešto što ima svoje suštinsko značenje i težinu, shvatili smo
da je naš mikro-svet centar iz koga sve potiče i biva, i dobili neku novu snagu
i energiju da tek sada mi možemo, da smo tek sada jaki, da smo tek sada naučili
zašto je moralo da se desi nešto ovako krupno, istorijsko, da bismo se osvestili
i shvatili da je suština i sva lepota u onim malim, običnim stvarima, u ljudima
koji nas okružuju.
Još uvek nemam osećaj da mogu da
kažem kako eto, sada zatvaramo jedno posebno poglavlje, i krećemo da ispisujemo
neke nove stranice, sve je kao na vrhovima prstiju, polako, oprezno . Medjutim,
sigurno mogu da kažem da smo uspeli da se dočekamo i da obezbedimo kontinuitet
i u novim, izmenjenim okolnostima uspostavili novi režim, koji gle čuda,
funkcioniše, radi lepo, i upravo u ovom novom režimu otkrivamo neke nove
detalje i sve dobija drugačiju dimenziju. Mozaik nastavlja da se slaže.
Ta nedelja, 15. mart bila je
otrežnjenje i povod da moramo da se prilagodimo brzo, ali i kvalitetno, i da deci ne uskratimo mogućnost
da dalje napreduju i da se druže i vidjaju sa svojim drugarima, ovoga puta
virtuelno. Uspostavili smo sistem koji funkcioniše, naši časovi engleskog
postali su nešto što se očekuje i u čemu svi uživamo. Vidimo se, gledamo se,
pričamo, razmenjujemo iskustva, učimo, komentarišemo situaciju, smejemo se. I
to je ta misija koja mi je bila vodilja – dečji smeh ne sme da zamre, niko i ništa
ne može da zaustavi njihov razvoj, usavršavanje, učenje. Opstajemo, opstali smo, idemo dalje. Kakva
lekcija!
Tatjana Joksimović
StarLand jezički centar
0640848362
No comments:
Post a Comment