VETAR U LEDJA -
JAČANJE SAMOPOUZDANJA
Mihajlo je pohadjao 5.
razred, počelo je već drugo polugodište kada ga je tata doveo u StarLand jezicki centar da se upoznamo i da, eventualno, krenemo zajedno da
radimo i brusimo njegov engleski. Prvo što je bilo primetno je bio njegov strah
i odbojnost prema engleskom jeziku, koji su bili utemeljeni na ne baš
pozitivnom iskustvu u školi i nekim drugim jezičkim centrima. To je stanje koje
sam zatekla, i dalje nisam produbljivala priču. U detetu sam odmah prepoznala
potencijal koji se krije iza njegovog straha od greške i nedostatka vere u
samoga sebe. Već kroz naš inicijalni razgovor i upoznavanje shvatila sam da
pred sobom imam dete koje je veoma emotivno, senzitivno, koje promišlja i
zaključuje, ali sve sa zadrškom i strahom. Mihajlu je trebalo vratiti prvo
osmeh na lice, ležernost i opuštenost.
Krenuli smo prvo sa
individualnim vidjanjima. Mihajlo je počeo da se opušta, da se smeje, da govori
o stvarima koje su predmet njegovog interesovanja. Krenuli smo da komuniciramo,
jednostavno da pričamo. Grešio je, ali je pričao sa sve više žara i
interesovanja. Ono što ranije nije bilo dobro usvojeno, ispravljali smo, ali
nekako spontano, jer Mihajlo prosto nije dete koje voli pravila I definicije.
To je suština – jezik je počeo da usvaja spontano, nekako po inerciji.
Oslobodio se do te mere da su naši časovi bili prava oaza pozitivne energije,
smeha, dobrog raspoloženja. Izuzetno sadržajni časovi. E, onda je jednog dana
došao sa lošijom ocenom iz diktata u školi. Bio je potišten. Rekla sam mu da ne
treba da očajava, da u današnje vreme spell
check je opcija koju svi imamo na našim računarima i da kompjuter ispravlja
naše greške. Rekla sam mu, takodje, da je provera putem diktata nešto što je
prilično zastarelo, da čak i izvorni govornici greše u pisanju. Medjutim,
skrenula sam mu pažnju čisto tehnički da sledeći put kada bude imao diktat u
školi da obrati pažnju na delove koje nastavnica označi odakle će davati
diktat. Da malo detaljnije pogleda te pasuse, I da je onda to najjednostavniji
način zaraditi školsku peticu. Nekoliko nedelja posle dikatata usledio je
kontrolni zadatak. Nije ni tu dobro “prošao”. Trojka. Sa Mihajlovim tatom sam
imala veoma iscrpan razgovor. Videla sam taj kontrolni, Mihajlo mi je doneo da
pogledam. Bilo mi je jako žao jer sam shvatila da je suština tog kontrolnog
zadatka da “lovi” greške, kao da je namerno koncipiran tako da dete pogreši. Ne
vrednuje šire znanje, sposobnost izražavanja na stranom jeziku, nego se traže
greške, izuzeci, retki slučajevi, odstupanja od pravila, rečenice koje su
dvosmislene I koje mogu da se protumače drugačije od onoga šta je nastavnik
zamislio, čak je sadržao i tehničke greške.
Ali ni taj kontrolni, ni sledeći kontrolni nisu za nas predstavljali kamen
spoticanja. Verovala sam u Mihajla i ono što mi radimo. Znala sam da smo na
dobrom i pravom putu. Napredovao je brzo, lako, spontano, rušio sve barijere,
nikakvi kontrolni mu ništa više nisu mogli, toliko je povratio veru u sebe, na
svim frontovima. Predložila sam njegovom tati da ne bi bilo loše da dobijemo i
neku drugu verifikaciju Mihajlovog znanja I napretka, da se prijavi i polaže za
Cambridge KET for schools ispit. I znate šta, Mihajlo je “pokidao”, “razvalio”,
tako – žargonski. Maksimum bodova, a meni posebno drago zbog njegovog pisanja
eseja – to je umeće koje mnogi stariji koje poznajem nemaju.
I to je to, Mihajlo je bio
spreman da sam izučava na engleskom teme koje ga interesuju, da sam učestvuje u
forumima na engleskom jeziku, da snima video klipove na engleskom jeziku. Dobio
je krila, vetar u ledja, čvrstu osnovu – budućnost je pred njim bez zadrške i
straha. Znanje engleskog jezika nije samo sebi cilj, suština je da engleski
jezik postane sredstvo za ostavarivanje drugih ciljeva i interesovanja.
Jačanje samopouzdanja, vere
u sebe – to je ono što je osnova na kojoj sve počiva.
Da li se slažete?
Tatjana Joksimović
